Фестивал поезије београдских основних школа "Мали победник"

31.03.2023. године у Удружењу књижевника Србије, Француска 7 "Мали победник".

- У 10,00 наступају мали песници, који су ушли у Зборник.

- Тачно у подне, у 12,00 часова финале за избор најбољих и представнике Београда на Међународном фестивалу дјечије поезије "Дјечије царство".

ФИНАЛИСТИ ФЕСТИВАЛА ПОЕЗИЈЕ БЕОГРАДСКИХ ОСНОВНИХ ШКОЛА "МАЛИ ПОБЕДНИК"

ФИНАЛИСТИ: 

млађа категорија:

Анастасија Милијановић, IV ОШ "Владислав Петковић Дис" Тетка

 

Чарна Арсић, IV ОШ "Влада Аксентијевић" Мој свет

 

Чарна Видовић, IV ОШ "Никола Тесла"  Свемир у мени

 

Давид Матејић, III ОШ "Мића Стојковић"  Дунав

 

Дејана Иванковић,  II ОШ "Кнез Сима Марковић" Пиле

 

Хана Симић, II ОШ "Свети Сава" Изврнута песма

 

Илија Томић, IV ОШ "Ђуро Стругар" Цар Стефке

 

Јана Крстић, IV ОШ "Живојин Перић" Песма о девојчици Јани

 

Милан Шугић, IV ОШ "Ђуро Стругар" Певуцкање

 

Нађа Пенчић, II ОШ "Никола Тесла"  Љубав

 

Наташа Јеремић III ОШ "Мића Стојковић" Волела је птица птицу

 

Нева Поповић, III ОШ "Браћа Барух" Недостајање је љубав понајвећа

 

Павле Анђелић, II ОШ "Иво Андрић" Деда/Учитељица

 

Петар Павлица, IV ОШ "Влада Аксентијевић" Шта детету треба да расте до неба

 

Петра Авлијаш, IV ОШ "Радојка Лакић" Дуга

 

Сандра Ковач, III ОШ "Браћа Барух" Мудрост

 

Сергеј Колунџија, IV ОШ "Ђуро Стругар" Неиздрж

 

Стефан Старовлах, IV ОШ "Младост" Машта и цвет

 

Уна Миљановић, IV ОШ "Иво Андрић" Лепо је волети

 

Војин Кочовски, IV ОШ "Радојка Лакић" Љубав ме покреће

 

Вук Баровић III ОШ "Филип Вишњић" Дан зимски

 

Злата Спасојевић, IV ОШ "Бошко Палковљевић" Пинки Безимена песма

 

старија категорија:

 

Анастазија Стојадиновић, VI ОШ "Горња варош" Тамо где се музика рађа/ Убери ми звезду

 

Андтоније Прекић, VI ОШ "14. октобар" Маслачак

 

Дуња Дашић, VI ОШ "Никола Тесла" Врцави свемир/Заједно

 

Душан Димитријевић, VI "ОШ 14. октобар" Срећа

 

Јана Башовић, VI ОШ "Никола Тесла" Да се ја питам

 

Јелена Стојчевић, VI ОШ "Стеван Синђелић" Мој тата

 

Јелена Живојиновић, VII ОШ "Васа Чарапић" Живот је

 

Коста Чулић, VII  ОШ "Бранко Ћопић"  Ања

 

Маја Арсов, V ОШ "Васа Чарапић" Четири минута

 

Мајда Бартошек, V ОШ "14. октобар" Да ја имам неку моћ

 

Милица Миловановић, VI "ОШ Никола Тесла" Свемир у нама

 

Нађа Пајкић, VII ОШ "Никола Тесла" Лепо је волети/Лепо је бити дете

 

Нађа Пиљић, VI ОШ "Бранко Радичевић" Шта ли је то

 

Никола Шорак, VI ОШ "Бранко Ћопић", Кума

 

Нина Станковац, VII ОШ "Живојин Перић"  Страница мог дневника

 

Огњен Митровић, VII ОШ "Бранко Ћопић" Странице у мом дневнику

 

Огњен Михајловић, VII ОШ "Бранко Ћопић" Потера

 

Петра Пауновић, V ОШ "Раде Кончар" Треба му рећи

 

Теодора Мировић, VII ОШ "14. октобар" Поглед

 

Вера ВУчићевић, VIII ОШ "Никола Тесла" Кад сам била велика

 

Урош Павловић, VI ОШ "Др Арчибалд Рајс"  Гурманска песма / Сестра

Уна Арсић, VI ОШ "Стеван Синђелић" Тата

 

ФИНАЛЕ ЋЕ БИТИ ОДРЖАНО У СВЕЧАНОЈ САЛИ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ - Француска 7

 

Деда Мраз

Невена Стошић

Одувек сам хтела да будем приватни детектив. Привлачило ме је решавање разних мистерија. Зато сам, још као мала, увек покушавала да откријем главног „кривца“ или разлог за све што би ме на било који начин заинтересовало. Ипак, оно што сам тада по сваку цену морала да знам било је: Ко је Деда Мраз и да ли он уопште постоји? Прво сам ставила на папир све његове физичке каракеристике и особине.

Дакле: • дуга коса • дуга брада • велики стомак • добар • дарежљив • воли децу Хмммм... Проблем је био у томе што ме јако подсећао на неког кога знам. А тај човек сада је седео у нашој дневној соби и читао новине. „Тата,“ почела сам, „је л’ ти волиш зиму?“ „Волим,“ насмејао се мој тата не скидајући поглед с новина, „да, волим, зашто?“ „Ма, само онако. Питам безвезе.“ Сада сам почела пажљиво да га посматрам. Коса - мало дужа. Брада - исто дуга. Стомак - да, дефинитивно велики стомак. Добар - јесте. Дарежљив - јесте, мама каже можда и превише. И још воли децу. Нема друге. То је то. Сада сам била скоро 100% сигурна. Мој тата је Деда Мраз. Мој тата је Деда Мраз? О, Боже, па мој тата је Деда Мраз! Нисам знала да л’ да се радујем због тога или не и нисам баш била сигурна да ли ми се свиђа та идеја да мој тата води двоструки живот као омиљени јунак све деце! Наравно, увек сам добијала за Нову годину оно што сам желела, и често је зими тата збијао шале због мог црвеног носића, али ми ни на крај памети није било да је то можда зато што га подсећам на Рудолфа! Сада сам већ била мало увређена! Па, зар да мене пореди са неким ирвасом?! Нема смисла. Ипак, и поред свега, једно ми се никако није уклапало! Као што сам већ рекла, мој тата је био човек широког срца, али је и сам по себи био... јелте ... широк. И ту сада не може а да се не постави питање: Како толики човек успева да се провуче кроз димњак? И то не један, него више!? Са све врећом и поклонима!?

Поново сам погледала списак, па тату, па опет списак, и онда сам схватила да ћу морати да ризикујем и једноставно га питам. Био он Деда Мраз или не, и ма колико то велика тајна била, ја сам му ћерка и мене неће моћи да слаже. Озбиљно, као и сваки детектив, дошла сам до њега, а онда наместила свој најлепши осмех. „Тата, ја знам.“ поносно сам му рекла. „Баш ми је драго због тебе! А шта то знаш?“ „Па, знам за тебе. Али, не брини се, нећу ја никоме да кажем. Него, молим те, је л’ хоћеш само да ми кажеш како успеш да се провучеш кроз димњак?!“ а онда сам, као љутито, додала: „И зар ти ја личим на ирваса?!“ Сад се већ и он збунио. Спустио је новине на сто и брижно ме погледао. „Је л’ можеш да ми објасниш о чему ти то причаш?“ „Ма, стварно не мораш да се бринеш! Мени је баш супер шти си Деда Мраз! Деца широм света те обожавају!“ „Што сам ШТА?“ „Па, Деда Мраз!“ „Хоћеш да кажеш да мислиш да сам ја, твој тата, у ствари онај чикица који се обалачи у црвено, вози се летећим санкама које вуку ирваси, даје деци поклоне и виче ХОХОХОХОХО?!“ „Нисам те баш тако замишљала, али, кад тако поставиш ствари, ДА!“ Ћушнула сам му свој списак у руке. Погледао га је, и само се насмејао. „Ето, изгледа да си ме провалила!“ „Ха! Знала сам!“ Скочила сам му у загрљај и обоје смо почели грохотом да се смејемо!“ „Шта се дешава у овој кући?!“ улетела је мама у собу, „па, јесте ли вас двоје нормални?!“ Занемели смо али је тата ипак имао храбрости да први проговори. „Готово! Открила ме је!“ Сад се мама насмејала. „Открила те је? Забога, о чему ви то причате?“ „Сазнала сам да је тата Деда Мраз!“ „Ахаа!“ рекла је мама и онда се окренула ка тати, „лепо ја кажем да нам је дете превише паметно и да ће брзо све повезати, а ти ми ниси веровао.“ Загрлила ме је и она.

Тако је и остало. Како сам расла, све више су људи причали да су то све бајке за малу децу, али, ми... - ми смо имали своју тајну. Иако тати никада нисам рекла да сам видела када је намигнуо мами, он ће за мене увек бити бар мој Деда Мраз, који се труди да ми испуни све жеље, и омиљена мистерија, па макар то све било само део моје маште.