Festival poezije beogradskih osnovnih škola "Mali pobednik"

31.03.2023. godine u Udruženju književnika Srbije, Francuska 7 "Mali pobednik".

- U 10,00 nastupaju mali pesnici, koji su ušli u Zbornik.

- Tačno u podne, u 12,00 časova finale za izbor najboljih i predstavnike Beograda na Međunarodnom festivalu dječije poezije "Dječije carstvo".

FINALISTI FESTIVALA POEZIJE BEOGRADSKIH OSNOVNIH ŠKOLA "MALI POBEDNIK"

FINALISTI: 

mlađa kategorija:

Anastasija Milijanović, IV OŠ "Vladislav Petković Dis" Tetka

 

Čarna Arsić, IV OŠ "Vlada Aksentijević" Moj svet

 

Čarna Vidović, IV OŠ "Nikola Tesla"  Svemir u meni

 

David Matejić, III OŠ "Mića Stojković"  Dunav

 

Dejana Ivanković,  II OŠ "Knez Sima Marković" Pile

 

Hana Simić, II OŠ "Sveti Sava" Izvrnuta pesma

 

Ilija Tomić, IV OŠ "Đuro Strugar" Car Stefke

 

Jana Krstić, IV OŠ "Živojin Perić" Pesma o devojčici Jani

 

Milan Šugić, IV OŠ "Đuro Strugar" Pevuckanje

 

Nađa Penčić, II OŠ "Nikola Tesla"  Ljubav

 

Nataša Jeremić III OŠ "Mića Stojković" Volela je ptica pticu

 

Neva Popović, III OŠ "Braća Baruh" Nedostajanje je ljubav ponajveća

 

Pavle Anđelić, II OŠ "Ivo Andrić" Deda/Učiteljica

 

Petar Pavlica, IV OŠ "Vlada Aksentijević" Šta detetu treba da raste do neba

 

Petra Avlijaš, IV OŠ "Radojka Lakić" Duga

 

Sandra Kovač, III OŠ "Braća Baruh" Mudrost

 

Sergej Kolundžija, IV OŠ "Đuro Strugar" Neizdrž

 

Stefan Starovlah, IV OŠ "Mladost" Mašta i cvet

 

Una Miljanović, IV OŠ "Ivo Andrić" Lepo je voleti

 

Vojin Kočovski, IV OŠ "Radojka Lakić" Ljubav me pokreće

 

Vuk Barović III OŠ "Filip Višnjić" Dan zimski

 

Zlata Spasojević, IV OŠ "Boško Palkovljević" Pinki Bezimena pesma

 

starija kategorija:

 

Anastazija Stojadinović, VI OŠ "Gornja varoš" Tamo gde se muzika rađa/ Uberi mi zvezdu

 

Andtonije Prekić, VI OŠ "14. oktobar" Maslačak

 

Dunja Dašić, VI OŠ "Nikola Tesla" Vrcavi svemir/Zajedno

 

Dušan Dimitrijević, VI "OŠ 14. oktobar" Sreća

 

Jana Bašović, VI OŠ "Nikola Tesla" Da se ja pitam

 

Jelena Stojčević, VI OŠ "Stevan Sinđelić" Moj tata

 

Jelena Živojinović, VII OŠ "Vasa Čarapić" Život je

 

Kosta Čulić, VII  OŠ "Branko Ćopić"  Anja

 

Maja Arsov, V OŠ "Vasa Čarapić" Četiri minuta

 

Majda Bartošek, V OŠ "14. oktobar" Da ja imam neku moć

 

Milica Milovanović, VI "OŠ Nikola Tesla" Svemir u nama

 

Nađa Pajkić, VII OŠ "Nikola Tesla" Lepo je voleti/Lepo je biti dete

 

Nađa Piljić, VI OŠ "Branko Radičević" Šta li je to

 

Nikola Šorak, VI OŠ "Branko Ćopić", Kuma

 

Nina Stankovac, VII OŠ "Živojin Perić"  Stranica mog dnevnika

 

Ognjen Mitrović, VII OŠ "Branko Ćopić" Stranice u mom dnevniku

 

Ognjen Mihajlović, VII OŠ "Branko Ćopić" Potera

 

Petra Paunović, V OŠ "Rade Končar" Treba mu reći

 

Teodora Mirović, VII OŠ "14. oktobar" Pogled

 

Vera VUčićević, VIII OŠ "Nikola Tesla" Kad sam bila velika

 

Uroš Pavlović, VI OŠ "Dr Arčibald Rajs"  Gurmanska pesma / Sestra

Una Arsić, VI OŠ "Stevan Sinđelić" Tata

 

FINALE ĆE BITI ODRŽANO U SVEČANOJ SALI UDRUŽENjA KNjIŽEVNIKA SRBIJE - Francuska 7

 

Deda Mraz

Nevena Stošić

Oduvek sam htela da budem privatni detektiv. Privlačilo me je rešavanje raznih misterija. Zato sam, još kao mala, uvek pokušavala da otkrijem glavnog „krivca“ ili razlog za sve što bi me na bilo koji način zainteresovalo. Ipak, ono što sam tada po svaku cenu morala da znam bilo je: Ko je Deda Mraz i da li on uopšte postoji? Prvo sam stavila na papir sve njegove fizičke karakeristike i osobine.

Dakle: • duga kosa • duga brada • veliki stomak • dobar • darežljiv • voli decu Hmmmm... Problem je bio u tome što me jako podsećao na nekog koga znam. A taj čovek sada je sedeo u našoj dnevnoj sobi i čitao novine. „Tata,“ počela sam, „je l’ ti voliš zimu?“ „Volim,“ nasmejao se moj tata ne skidajući pogled s novina, „da, volim, zašto?“ „Ma, samo onako. Pitam bezveze.“ Sada sam počela pažljivo da ga posmatram. Kosa - malo duža. Brada - isto duga. Stomak - da, definitivno veliki stomak. Dobar - jeste. Darežljiv - jeste, mama kaže možda i previše. I još voli decu. Nema druge. To je to. Sada sam bila skoro 100% sigurna. Moj tata je Deda Mraz. Moj tata je Deda Mraz? O, Bože, pa moj tata je Deda Mraz! Nisam znala da l’ da se radujem zbog toga ili ne i nisam baš bila sigurna da li mi se sviđa ta ideja da moj tata vodi dvostruki život kao omiljeni junak sve dece! Naravno, uvek sam dobijala za Novu godinu ono što sam želela, i često je zimi tata zbijao šale zbog mog crvenog nosića, ali mi ni na kraj pameti nije bilo da je to možda zato što ga podsećam na Rudolfa! Sada sam već bila malo uvređena! Pa, zar da mene poredi sa nekim irvasom?! Nema smisla. Ipak, i pored svega, jedno mi se nikako nije uklapalo! Kao što sam već rekla, moj tata je bio čovek širokog srca, ali je i sam po sebi bio... jelte ... širok. I tu sada ne može a da se ne postavi pitanje: Kako toliki čovek uspeva da se provuče kroz dimnjak? I to ne jedan, nego više!? Sa sve vrećom i poklonima!?

Ponovo sam pogledala spisak, pa tatu, pa opet spisak, i onda sam shvatila da ću morati da rizikujem i jednostavno ga pitam. Bio on Deda Mraz ili ne, i ma koliko to velika tajna bila, ja sam mu ćerka i mene neće moći da slaže. Ozbiljno, kao i svaki detektiv, došla sam do njega, a onda namestila svoj najlepši osmeh. „Tata, ja znam.“ ponosno sam mu rekla. „Baš mi je drago zbog tebe! A šta to znaš?“ „Pa, znam za tebe. Ali, ne brini se, neću ja nikome da kažem. Nego, molim te, je l’ hoćeš samo da mi kažeš kako uspeš da se provučeš kroz dimnjak?!“ a onda sam, kao ljutito, dodala: „I zar ti ja ličim na irvasa?!“ Sad se već i on zbunio. Spustio je novine na sto i brižno me pogledao. „Je l’ možeš da mi objasniš o čemu ti to pričaš?“ „Ma, stvarno ne moraš da se brineš! Meni je baš super šti si Deda Mraz! Deca širom sveta te obožavaju!“ „Što sam ŠTA?“ „Pa, Deda Mraz!“ „Hoćeš da kažeš da misliš da sam ja, tvoj tata, u stvari onaj čikica koji se obalači u crveno, vozi se letećim sankama koje vuku irvasi, daje deci poklone i viče HOHOHOHOHO?!“ „Nisam te baš tako zamišljala, ali, kad tako postaviš stvari, DA!“ Ćušnula sam mu svoj spisak u ruke. Pogledao ga je, i samo se nasmejao. „Eto, izgleda da si me provalila!“ „Ha! Znala sam!“ Skočila sam mu u zagrljaj i oboje smo počeli grohotom da se smejemo!“ „Šta se dešava u ovoj kući?!“ uletela je mama u sobu, „pa, jeste li vas dvoje normalni?!“ Zanemeli smo ali je tata ipak imao hrabrosti da prvi progovori. „Gotovo! Otkrila me je!“ Sad se mama nasmejala. „Otkrila te je? Zaboga, o čemu vi to pričate?“ „Saznala sam da je tata Deda Mraz!“ „Ahaa!“ rekla je mama i onda se okrenula ka tati, „lepo ja kažem da nam je dete previše pametno i da će brzo sve povezati, a ti mi nisi verovao.“ Zagrlila me je i ona.

Tako je i ostalo. Kako sam rasla, sve više su ljudi pričali da su to sve bajke za malu decu, ali, mi... - mi smo imali svoju tajnu. Iako tati nikada nisam rekla da sam videla kada je namignuo mami, on će za mene uvek biti bar moj Deda Mraz, koji se trudi da mi ispuni sve želje, i omiljena misterija, pa makar to sve bilo samo deo moje mašte.